VODA

M4j4 · VODA

VODA ZA RAZVOJ – INFORMACIJE

Svet sacinjava 75 % vode, ali samo jedan procenat vode je upotrebljiv za pice. Voda koju mi koristimo je ista voda od postanka sveta. Isparavanjem sa povrsine zemlje u obliku vodene pare odlazi u atmosferu, gde se hladi i u obliku kise ili snega vraca na zemlju. U atmosferi se nalaze tone prljavstine, koje se sa padavinama vracaju zemlji. Godine progresa i ubrzanog razvoja su dovele do znatnog smanjenja, ali i zagadenja izvora vode. Najveca zagadenja su u industrijskim zonama, te u poljoprivrednim podrucjima zbog upotrebe hemijskih sredstava i pesticida koji zagaduju vodu.

Najcesca zagadenja u vodi su hemijska zagadenja, pesticidi, ugljeni i naftni fenoli, teski metali, olovo, bakar, hrom, kadmijum, ziva i cink. Od termickih zagadenja su prisutne kisele kise, izduvni gasovi automobila, radioaktivna zagadenja gde nalazimo prisustvo stroncijuma i radijuma. Odakle se skupljaju zagadenja takvog tipa? Povrsinske vode ( reke, jezera ) primaju veliku kolicinu otpadnih voda koje sadrze bioloska, hemijska organska i neorganska zagadenja. Na taj nacin se zagaduje zemljiste u okolini reka i
jezera, sto ima posledice po sire okruzenje.

1. 97.5 % vode na zemlji je slano
2. 2.5 % vode na zemlji je slatko
3. 70 % vode je zamrznuto u polarnim kapama
4. 1 % slatke vode dostupno je za ljudsku uporabu
5. 0.007 % sveukupne vode dostupno je za ljudsku uporabu
6. procjenjujue se da će 2025. u svijetu broj stanovnika doseći 8.3 miljarde, a do 2025. će iznositi 10 do 20 miljardi
7. Procjenjuje se da danas 1.2 miljarde ljudi ne raspolaže sigurnim izvorima vode
8. U posljednjih 10 godina potraživanja za vodom porasla su 6 – 7 puta, više nego dvostruko brže od porasta stanovništva
9. 1900. Gogine po stanovniku se trošilo 250 kubičnih metara vode, a danas 700 metara kubnih. U kanadi je ta brojka dvostruko veća.
10. Pretpostavlja se da će 2025. Godine dvije od tri osobe na zemlji živjet u kritičnim uvjetima opskrbe vodom
11. Oko 2.4 miljarde ljudi nema najosnovnije sanitarne uvjete za život
12. Svaki kubični metar zagađene otpadne vode ispušten u vodne cijevi onečišćuje 8 – 10 kubičnih metara vode
13. Pomanjkanje čiste vode i adekvatnih sanitarnih uvjeta, glavni su ekološki problem u zemljama u razvoju
14. Svake godine 3.4 milijuna ljudi umire od bolesti uvjetovanih vodom
15. U kanadi prosječna osoba koristi 343 litara vode dnevno
16. U ruralnim predjelima afrike žene i djevojčice moraju nositivodu iz izvora udaljenih po 5 milja od njihovih domova

Ljudsko telo je sastavljeno iz 65 % vode i 24 elementa. Glavnu masu cine cetiri elementa, a najvazniji su vodonik i kiseonik koji ulaze i u sastav vode. Voda je osnov za sve hemijske, bioloske i mehanicke funkcije u organizmu. Godisnje covek unese u organizam oko 1000 litara vode, tj. dve litre dnevno .
Voda je neophodna za sve funkcije u organizmu:
- pravilan krvotok, rad mozga, razmenu materija u organizmu ( metabolizam ), regulaciju telesne temperature, funkciju bubrega i urinarnog trakta, rad digestivnog trakta (zeludac, creva i pravilno varenje), rad mišica i nervnog sistema, za transport hranljivih materija do svake celije, pravilnu funkciju zglobova i kostanog sistema, eliminaciju toksina iz organizma. Prosto, coveku kao i svim zivim bicima nema zivota bez vode.

Kuvanjem u vodi se unistava mala kolicina bakterija, a ostaju virusi, hemijska zagadenja i teski metali. Hlorisanje vode vrsi zapravo dezinfekciju vode, ali hlor je stetan po zdravlje, a posebno kod dece u razvoju.

TVRDE VODE
U vodi susrecemo i minerale neorganskog porekla, koji vodu cine " tvrdom ". Oni su stetni po organizam coveka jer ih on ne može apsorbovati. Ljudskom organizmu su neophodni organski minerali koje on dobija iz namirnica biljnog i zivotinjskog porekla.

Odrasla osoba tokom zivota unese oko 200 kg kamenja u organizam, a to su minerali neorganskog porekla.
Sta se sa njima desava ? Da bi ih organizam izbacio neophodno je piti cistu vodu, kako bi se preko bubrega izlucili iz organizma. U protivnom taloze se, i dolazi do stvaranja kamena u žucnoj kesi ili u bubrezima. Takozvani kiseli kristali su minerali neorganske prirode koji se taloze po zidovima krvnih sudova (arterije i vene) i zajedno sa masnocama prave naslage (aterome), sto vremenom suzava volumen krvnih sudova i dovodi do procesa arterioskleroze sa svojim posledicama: povecanje krvnog pritiska (hipertenzija), a potom i infarkt srca, pluca, mozga. Smrtnost od bolesti kardiovaskularnog sistema je na prvom mestu u svetu.
''Tvrda " voda lose utise na nervni sistem pogotovu na celije mozga (neurone), ostecuje ih, a oni se ne regenerisu. 'Tvrda'' voda ostecuje kostani sistem, narocito velike zglobove i kicmu, i smanjuje im pokretljivost. Kancerogene supstance (radionuklidi ) radijum, stroncijum, prisutni u vodi dovode do pojave malignih oboljenja. Statistike pokazuju da se karcinomi debelog creva pojavljuju kod ljudi srednjih godina najcesce zbog dugotrajne upotrebe "tvrde vode". Radioaktivne supstance se ne mogu eliminisati iz organizma, vec se kumuliraju u njemu. Prisustvo hlora u vodi dovodi do ostecenja nervnog sistema, posebno mozga i organa za varenje (zeludac, creva). Takode dovodi do ubrzanog starenja koze. U vodi se nalaze i razni mikroorganizmi koji se tesko lece, kao sto su amebe, salmonela, virusi i drugo. Zbog svih navedenih problema, koje nam moze stvoriti konzumiranje vode iz postojecih vodovodnih sistema, savet je:PITI SAMO CISTU VODU! To je skoro savrseno cista voda. Dobija se preciscavanjem u sistemima filtriranja koji rade po principu obrnute osmoze. Pod pojmom osmoze podrazumevamo proces prelaska jona iz rastvora s manjom koncentracijom u rastvor s vecom koncentracijom soli, podeljenih medju sobom polupropusnom membranom. Kroz membranu prevashodno mogu prelaziti joni vode. Soli rastvorene u vodi se zadrzavaju na membrani. Polupropusna membrana propušta jone vode iz dela gde je manja koncentracija, u deo sa vecom koncentracijom, do vremena kada se koncentracija soli izjednaci sa obe strane membrane.

TVRDA VODA NIJE NEZDRAVA VODA!
Tvrda voda je voda bogata kalcijem i magnezijem - elementima neophodnim za ljudsko zdravlje.
Vode s mineralnih i termalnih izvora obiluju kalcijem i magnezijem i uvijek imaju visoki stupanj tvrdoće. Kada govorimo o konzumnoj vodi, problem se ne zove TVRDA VODA nego KAMENAC koji se javlja kao posljedica transporta kroz vodovodne instalacije i promjene pritiska i temperature tijekom njezina iskorištavanja. Omekšana voda potrebna je u mnogim proizvodnim procesima ali nije pogodna za ljudsko zdravlje.
Dakle,nije problem tvrda voda,problem je kamenac u tvrdoj vodi.

Svi joni koji su naelektrisani 2+ uticu na tvrdocu vode. Medjutim najvise ima Ca2+ i Mg 2+ jona. Razlicite regije imaju razilcitu tvrdocu vode. Ovo zavisi od toga kroz sta voda prolazi. Ako voda prolazi kroz krecnjacke predele, zbog rastvaranja krecnjaka CaCO3, voda ce biti tvrda. Tvrdoca vode se pokazuje preko GH ili nemackih stepena. Jedan stepen GH iznosi 17.9 mg/l Ca. termin koji se najcesce koristi za pokazivanje tvrdoce je ukupna tvrdoca tj. GH. Ova tvdoca podrazumeva sve soli Ca i Mg (koje ukljucuju i karbonate i hidrogenkarbonate i ostale soli). Pored ukupne tvrdoce GH, koristi se i termin karbonatna tvrdoca tj. CH. Ona podrazumeva zamo soli sa karbonatima i hidrogenkarconatima (tj. CO3 2- i HCO3-).
Prema vrednosti GH vode se mogu podeliti na: 0 GH- destilovana voda, 0-6 meka voda, 6-11 umereno tvrda voda, 11-20 tvrda voda.
Pored nemackih koriste se (ali znatno manje) i francuski stepeni koji su povezani sa GH preko
1Fr = 0.56 GH
Tvrdoca vode ima veliku ulogu u zivotu zivog sveta u akvarijumu. Mnogi faktori, medju kojima najvazniju ulogu igra osmoza, mogu da uticu na zivot riba i biljaka, pa je neophodna da se tvdoca vode podesi na onu vrednost, na koju je zivo bice naviklo.
Ako je potrebno da se voda omeksa koriste se ili jonoizmenjivacke smole ili aparati za reverznu osmozu. Sa druge strane ako je potrebo da se tvrdoca vode podigne, onda se u vodu dodaju razlicite soli kalcijuma.
Tvrde vode sadrže više kalcija i magnezija, što znači da su bolje za zdravlje, pa su bolje od meke vode.

MEKA VODA
Meka voda je voda koja ne sadrži veće koncentracije otopljenih mineralnih (kalcijevih i magnezijevih) soli.(Engleski naziv: soft water )
voda koja je dobra za piće a pri kuvanju ne ostavlja bele naslage.
Pritom je meka voda bez minerala i kamenca idealna za pranje s malo sapuna i deterdzenta a vrt mozete zalijevati .(Meka voda je kišnica!)

Voda za piće
Voda za piće, kao poseban deo prirodnih voda, mora posedovati određene karakteristike i što je najvažnije ne sme biti štetna po zdravlje čoveka. To podrazumeva hemijski i mikrobiološki kvalitet vode, odnosno higijensku ispravnost vode za ljudsku upotrebu kao vode za piće i pripremu hrane, ali i za sve druge ljudske aktivnosti koje zahtevaju visok kvalitet vode.

U prirodi nema sterilne vode, sem ukoliko je čovek za određene specijalne potrebe ne proizvede kao takvu.
Od vode za piće se ne ocekuje da bude sterilna, vec da brojnost mikroorganizama u njoj bude smanjena na određenu (dozvoljenu) meru i posebno da ne sadrži organizme koji mogu izazvati oboljenja. Obzirom da je voda za piće potencijalni nosilac uzročnika čitavog niza zaraznih bolesti, u svakodnevnoj praksi pripreme i korišćenja ove vode, mikrobiološkom kvalitetu se poklanja posebna pažnja.

Pored dezinfekcije iz vode se može otkloniti višak štetnih hemijskih jedinjenja (gvožđa, mangana, amonijaka, nitrita, arsena...).

Pored upotrebe za piće voda se koristi i u mnogim industrijskim i tehnološkim procesima. Tvrdoća vode, a većina voda u Srbiji je tvrda, dovodi do taloženja kamenca pri zagrevanju vode. Taloženje kamenca, pre svega na grejačima dovodi do znacajnog smanjenja efikasnosti, a potom i do pregorevanja grejača. U tim slučajevima pribegava se omekšavanju vode
Neki procesi (kotlovska voda, farmaceutska, kozmetička industrija) zahtevaju vodu oslobođenu svih soli – demineralizovana ili demi voda. Za takve primene pogledajte spektar demineralizatora.

M4j4

Od 13.-15. oktobra 2005. u prostoru Kluba Vojske SCG, u samom centru Niša, održan je DRUGI MEĐUNARODNI FESTIVAL VODA.
Pročitajte i neke činjenice o vodnim resursima na planeti:

Dvadeset i prvi vek će, po predviđanjima naučnika, biti vek borbe za vodu i vek istrazivanja vode. Jer, ma koliko nauka daleko odmakla o vodi se malo zna. Činjenica je da je u poslednjih 50 godina zbog vode za piće bilo čak 37 ratnih sukoba. Svetska trka u istrazivanju već je počela, a verovali ili ne, mi smo u njoj zauzeli jednu od vodećih pozicija, ali...

Poznata je činjenica da se život razvio u vodi. Znamo i da bez vode nema života - da je voda život - naučili smo još u školi. Ipak, u svakodnevnom životu toliko je mnogo drugih stvari koje su nam puno važnije... Voda čini oko 90% ukupne tezine našeg organizma i veoma je vazna za funkcionisanje gena, proteina, ćelija, tkiva, organa... Telo prosečnog čoveka, težine oko 70 kg, sastoji se od oko 17.500 hiljada milijardi ćelija. Svaka ćelija sadrži priblizno 40 milijardi molekula vode, sto daje oko 6 x 10²³ molekula vode u organizmu.

H2O je po sastavu jedno od najjednostavnijih, ali zato po funkcionalnim karakteristikama jedno od najkompleksnijih jedinjenja u prirodi. Ako je kvalitetna, najbolji je čuvar ljudskog zdravlja, ali istovremeno, ako nije adekvatnih fizičkohemijskih svojstava, uzročnik funkcionalnih i psihosomatskih poremećaja u organizmu. Voda za piće pre svega treba da bude mikrobioloski ispravna, po mogućstvu bez teških metala i bistra, ali treba da ima i kriterijume viseg nivoa, odnosno optimalan mineralni sastav. Manje je vazno da li voda sadrži neki mineral u većim ili manjim količinama, jer hranom u organizam unosimo cak 90-95% minerala, dok vodom svega 5-10%. Mnogo je važnije ostvariti harmoničan odnos minerala sa molekulima vode.

ŠTA JE TO TVRDA VODA? Sigurno vam se često dešava da čujete konstantaciju: "Naša voda ne valja jer je tvrda. Trebalo bi je omekšati". SASVIM POGREŠNO! Tvrda voda je voda bogata kalcijumom i magnezijumom - elementima neophodnim za naše zdravlje. Vode s mineralnih i termalnih izvora obiluju kalcijumom i magnezijumom i uvek imaju visoki stepen tvrdoće. Kada govorimo o pijaćoj vodi, problem je zapravo KAMENAC koji se javlja kao posledica transporta kroz vodovodne cevi, promene pritiska i temperature... Dakle, TVRDA VODA JE ZDRAVA VODA

Prirodne mineralne vode predstavljaju posebnu grupu podzemnih voda koje se razlikuje se od vode za piće iz česme prema sadržaju minerala, oligoelemenata ili drugih sastojaka koji povoljno deluju na organizam. Karakteristike koje prirodnoj mineralnoj vodi daju određena svojstva utvrđuju se na osnovu geoloških i hidroloških ispitivanja terena na kome se nalazi izvorište, fizičkih, fizičko-hemijskih ispitivanja vode i po potrebi farmakoloških i fizioloških ispitivanja. Zdravstvena ispravnost se ocenjuje pre svega na osnovu mikrobioloških ispitivanja kao i utvrđivanja prisustva hemijskih supstancija u koncentracijama koje mogu negativno uticati na zdravlje potrošača, kao i na osnovu parametara indikatora koji ukazuju na kontaminaciju. Kriterijumi i standardi koji odreduju kvalitet i zdravstvenu ispravnost prirodne mineralne vode definisani su dokumentima EU, Svetske zdravstve organizacije, Američke agencije za ispitivanje lekova i hrane (FDA), kao i nacionalnom regulativom koja je u skladu sa svojim zahtevima harmonizovana sa navedenim dokumentima.

Na prostorima Srbije do sada je registrovano preko 200 izvora mineralnih voda. Sa ovakvim bogatstvom teško je naći sličan primer u svetu i to ne samo po broju već i po njihovom geohemijskom sastavu i širini primene. Na našim prostorima imamo tri tipa vode: PANONSKE, VULKANSKE i DESIDENTNE.

PANONSKE vode Srbije javljaju se na području Vojvodine i odlikuju se visokom mineralizacijom - 3,5-20,4 g/l, visokim sadržaj natrijuma - 970-6750 mg/l, hlora 976-10500mg/l, zatim joda (što je veoma važno), hroma i drugih elemenata.
VULKANSKE (magmatske) mineralne vode se nalaze uglavnom u centralnoj Srbiji, a u vezi su sa mladjim leucitonosnim vulkanizmom i sadrže karakteristične elemente (kalijum, litijum, rubidium, cezium...). Spadaju u kategoriju juvenilnih voda, nastalih izdvajanjem vodene pare iz magme tokom njenog hlađenja, odnosno u poslednjoj fazi diferencijacije magme - hidrotermalnoj fazi.
DESIDENTNE vode su uglavnom atmosferske vode, koje poniru do manjih ili većih dubina, usput se minerališu i ponovo izbijaju na površinu kao mineralne, često vrlo niske mineralizacije.

Jedan broj mineralnih voda koje se dobijaju iz različitih sredina zemljine kore koriste se kao stone mineralne vode, a pojedine od njih na osnovu mineralizacije i fizičko hemijskih osobina ne ispunjavaju ni osnovni uslov da bi bile mineralne, te su i štetne za masovnu upotrebu. Pojedine vode, zavisno od mineralnog sadržaja, mogu biti izuzetno korisne (lekovite) u slučaju različitih bolesti, a naročito kardiovaskularnih. Medutim, svakodnevna upotreba ovakvih voda kod zdravih ljudi može biti i štetna.

Stone mineralne vode danas se mogu naći na tržištu kao gazirane ili negazirane. Gazirane su one kojima se prilikom flaširanja vrši karbonacija - dodavanje ugljendioksida (CO2), pri cemu nastaje penušava "kisela" voda. Ugljendioksid snižava pH vrednost, što sprečava i razvoj mikroorganizama.

Ako znamo da je prosecna potrošnja vode u gradovima izmedu 100 i 150 l po osobi, a od toga samo 3-4 l odlazi na pripremu hrane i piće, ekonomska računica za proizvodnju kvalitetne vode u našoj česmi je vrlo jednostavna. Postići pravi kvalitet pitke vode izuzetno je skupo. Rešenje se prepušta nama samima - flaširana stona voda, ili filter za prečišćavanje? ODLUČITE SAMI!

KAKVU VODU PIJEMO U SRBIJI
Na žalost i pored velikog broja veoma kvalitetnih stonih voda Srbije naše stanovništvo uglavnom pije "česmovaču". Naša "česmovača" je, kao i u većini zemalja u svetu, po kriterijumima zdravstvene ispravnosti tehnička voda i ne zadovoljava kriterijume za upotrebu u ljudskoj ishrani. Osim toga, poznato je da svi vodovodi hlorišu vodu, ali je takođje poznato i dokazano da hlor sa organskim jedinjenjima u vodi gradi i do 137 kancerogenih jedinjenja, a sa druge strane hemizam i mineralizacija vode u vodovodima kod nas se retko prati.

Stručnjaci kod nas odavno preporučuju upotrebu flaširane ili prečišćene vode, pa je možda ovo prilika da se i Vi opredelite za ovakvo rešenje. Na tržištu Srbije postoji oko 20 punionica prirodne mineralne vode, sa razlicitim sadržajima minerala. Zdravim ljudima stručnjaci savetuju da naizmenično koriste nekoliko vrsta voda (najmanje tri) kako ne bi došlo do poremećaja mineralnog balansa u organizmu. Drugo rešenje svakako se može pronaći u upotrebi prečišćavača - filtera za vodu. Prema nekim predviđanjima, do 2007. godine svi ćemo morati da se opredelimo za jedno od ova dva rešenja...

6 ZLATNIH PRAVILA
1. Pijte najmanje 8 puta dnevno po ¼l vode, ili čak i više. Nemojte čekati da ožednite.
2. Pijte dosta vode u pravilnim intervalima. Najbolje je da uvek imate rezervu vode uz sebe.
3. Voda se ne može zameniti drugim napicima. Kafa i alkohol čak dovode do dehidratacije.
4. Pijte pre, tokom i posle fizičkih aktivnosti.
5. Virusi prehlade mogu dovesti do dehidratacije. Zato, u slučaju prehlade uvek držite flašu vode pored kreveta. 6. Kada su velike vrućine hladna voda je najbolja za održavanje balansa vode u organizmu - apsorbuje se daleko brže od toplih napitaka, a pomaže i pri hlađenju pregrejanog tela.

"Voda je život. Cak je 80% zemljine površine pokriveno vodom, a naše je telo sadrži još više - 90%. Voda je neophodna za život. Život je zapoceo u vodi i bez vode nema života. Voda je vrlo važna i za društveno-ekonomski razvoj, medutim treba imati na umu da: Voda nije komercijalni proizvod, nego je naslede koje treba cuvati, zaštititi i shodno tome postupati."
(EU Okvirna direktiva o vodama)