ulicnipsi.myfreeforum.org

[Please Register and Login to this forum to stop seeing this advertsing.]

[M4j4]

"Moci voljeti nesto--kakvo spasenje"


"Bog nam ne salje ocaj da bi nas ubio, vec da bi nov zivot u nama probudio"

I njegov najpoznatiji citat koji vjerujem svi znaju:

"Patnja zadaje bol samo zato sto je se bojis. Ona te proganja zato sto bjezis od nje. Ne moraš bjezati, ne moras je se bojati. Moras voljeti!
Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bjezati od nje.
Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati sa mrznjom. Tvoja mrznja je to sto ti nanosi bol i nista drugo.
Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne ucinis time"

[M4j4]

Stepski vuk- Hermann Hesse
Steppenwolf

Zanos, doživljavanje svečanosti u zajednici, tajna nestajanja ličnosti u mnoštvu, doživljavanje unio-mistike radosti...

Šta je, mališa, moj hvališa,
jetra te žiga, oko ti miga, kolje te briga?
Je l’ misliš na čitače, na žderače,
na jadne gutače, i na tvoje slagače i njihove pomagače,
na proklete hajkače i sabljooštrače?
Pa to je da hohoćeš i grohoćeš,
od smeha da pucaš i štucaš,
nemoj da se jediš, al’ to je da se urediš!
O, ti srce verno,
smerno i čemerno,
što patiš neizmerno,
zašto tugu neprebolnu svoju
u štamparsku točiš boju?
Hajde, mali, lepo to batali
na ti sveću pa je zapali,
tek tako u šali.
Dosta se komedijašilo,
u oči prašilo i podrepašilo,
grlo deralo i kera teralo,
pa sad nemoj da si skanjeralo.
Đavo repati će te ščepati,
voštiti i klepati,
jer sve tvoje drljanje i žvrljanje,
mrmljanje i srljanje
samo je jedna krađa i brljanje.

[M4j4]

STEPSKI VUK:

( gl.lik je video reklamu za pozoriste : nije za svakoga-samo za ludake. Dobio je malu knjizicu kao reklamu .)
napomena : pojam "bog" se koristi u smislu energija, kosmos, sve sto postoji...
Knjiga koju je nasao :
RASPRAVA O STEPSKOM VUKU-samo za ludake
Bio jednom jedan stepski vuk.Isao je na 2 noge,nosio odelo...ali je bio vuk.Naucio je mnogo od onoga sto bistri ljudi mogu da nauce i bio prilicno razuman covek.Ali evo sta nije naucio:da bude zadovoljan sobom i svojim zivotom,jer je po prirodi bio nezadovoljan covek.
(...)Postoji prilican broj ljudi slicnih Hariju,stepskom vuku,u njima ima bozanskog i satanskog,covecjeg i vucijeg...(...)I ti ljudi dozivljavaju povremeno u svojim retkim srecnim casovima nesto tako snazno i neiskazano lepo i da ta sreca ocarava i druge.Svi ovi ljudi, ustvari uopste nemaju zivota,odnosno njihov zivot ne znaci postojanje u pravom smislu i nema svog oblika,oni nisu heroji,ili umetnici ili mislioci onako kako su drugi sudije,lekari..vec je to vecno pacenicko kretanje i vrtlog,nesrecno i bolno istrzano jezivo i besmisleno,ako covek nije spreman da vidi smisao bas u ovim retkim trenucima,dozivljajima,mislima koji zrace nad haosom ovakvog zivota.Medju ljudima ove vrste nikla je opasna i strasna misao da je mozda ceo covecji zivot samo jedna opaka zabluda,zestoki neuspeo izrod pramajke,divlji i jezivi promasen pokusaj prirode.Ali je medju njima nikla i ona druga misao,da covek mozda nije samo prilicno razumna zivotinja,vec i dete bogova kome je odredjeno da bude besmrtno.
(...)Njegova potreba da bude nezavistan bila je u vezi s njegovom prirodom.Za njega nije bilo niceg strasnijeg nego da obavlja neku sluzbu,da mora da slusa druge.Ali,s ovim su bile povezane i njegova patnja i sudbina;prosao je onako kako prolaze mnogi:silnik propada zbog sile,gramziv zbog novca,hedonista propadne od slasti.I tako je stepski vuk propadao zbog svoje samostalnosti i nezavisnosti;on je postigao svoj cilj,niko nije mogao da mu naredjuje,sam je odlucivao o svemu...ali usred stecene slobode primetio je da je ostao sam. Imao je mnogo prijatelja,bio simpatican i drag,ali nigde nije doslo do neke veze,niko nije bio voljan i sposoban da ucestvuje u njegovom zivotu.To je bila jedna od najvaznijih osobenosti njegovog zivota.Druga je bila:pripadao je samoubicama. Ovde se mora reci da je pogresno nazivati samoubicama samo one koji se zaista ubiju.Medju njima ih cak ima koji su slucajno postali samoubice a da to nije bilo sastavni deo njihovog bica.Samoubica naginje tome da se pri najmanjem potresu predaje intenzivnoj predstavi o smrti.Samoubica je bice pogodjeno osecanjem krivice zbog svoje individualnosti kao duse kojima vise nije zivotni cilj da sebe usavrse i oblikuju vec da se raspadnu i da se vrate bogu,da se vrate u svemir.S druge strane,samoubicama je dobro poznata borba protiv iskusenja da izvrse samoubistvo.Svaki od njih zna, u nekom skrivenom kutu svoje duse,da je samoubistvo doduse,izlaz,ali i da je ipak pomalo otrcan i ilegalan izlaz za slucaj opasnosti i da je u sustini lepse ostaviti da coveka pobedi i obori sam zivot nego sopstvena ruka.Ova borba je stepskom vuku bila dobro poznata sve dok nije dosao na srecnu ideju: sporazumeo se sam sa sobom da ce samoubistvo izvrsiti na svoj 50.-ti rodjendan.Neka mu se dogodi sta god,neka se razboli,osiromasi,neka dozivi patnju i gorcinu-za sve je to odredjen rok! I odista je lakse podnosio sve sto ga je ranije mucilo i do dna duse potresalo i predao bi se s ljubavlju zamisli kako ce na dan njegovog 50-og rodjendana stici pisma i cestitke dok ce se on, siguran u svoj noz za brijanje,oprostiti od svih patnji zatvarajuci vrata za sobom.

[M4j4]

STEPSKI VUK:

( Svako od nas se sastoji iz mnogobrojnih licnosti. Niko nije duhovna celina kao sto je telesna)
....a kada narocito obdarene ljudske duse pocnu da naslucuju svoju mnogostrukost, kada,kao svi geniji probiju zabludu o celini svoje licnosti, pa sebe osete slozenim iz vise delova kao kakav snop od mnogih JA, tada je dovoljno da to samo izjave pa da ih vecina zatvori pozivajuci nauku u pomoc a ova opet konstatuje shizofreniju i sprecava da covecanstvo iz usta ovih nesrecnika cuje uzvik istine.Covek je sastavljen iz milion delica,od stotinu ljuski,tkanina od mnogo niti.To su tacno znali i shvatili stari azijski narodi ,i izumeli su tacnu tehniku starog budistickog jogija,naime raskrinkavanje zablude o licnosti.Indusi su se hiljadama godina trudili da razotkriju zabludu,a zapad je ulozio isto toliko truda da je zabludu podupre i osnazi.
(...)iz ideje o samoubistvu stvorio je ne samo mladalacko-melanholicnu igru fantazije vec je iz te zamisli crpeo utehu i oslonac.Od zamisli da mu je svakog casa otvoren put u smrt svaki bol je u njemu izazivao zelju da se iz svega toga izvuce pomocu smrti ali se postepeno bas iz te sklonosti izrodila filozofija u prilog zivotu.
(...onda se prica o malogradjanstini,o "normalnom" rekao je isto sto i ti ,Igore,da ne ponavljam(o),tupavi roboti serijske proizvodnje ni dobri ni losi nego mlaki i nebitni totalno jer su samo masa razmnozavanja radi,isl.)
..."o,blazen je onaj ko je jos dete!"-kakva glupost! Deca niposto nisu blazena,osecaju mnoge sukobe,rastrzanost i patnju.Nijedan od puteva ne vodi unazad,ni ka vuku ni ka detetu.Na pocetku svega ne nalaze se nevinost i bezazlenost; sve sto je stvoreno,i ono naizgled najjednostavnije,vec je gresno,vec je mnogostruko,vec je baceno u prljavu reku postanka i nikada vise ne moze da pliva uzvodno.Put u nevinost, u nestvoreno,put ka bogu ne vodi unatrag vec napred,sve dublje u greh,sve dalje na putu da se postane covek.Ni samoubistvo ti nece pomoci,moraces da podjes duzim,tezim i mucnijim putem da postanes covek,moraces svoju licnost da umnozis,umnogostrucis,a svoju slozenost ucinis mnogo slozenijom. Umesto da suzavas svoj svet,da upropascavas svoju dusu,sve veci ces deo sveta,pa najzad i citav svet primiti u svoju bolno prosirenu dusu,da bi mozda jednom,na kraju,nasao spokojstvo. Ovim putem je posao Buda i svi veliki ljudi,neki od njih svesno a neki nesvesno,koliko je ko uspeo u smelom poduhvatu.Svako rodjenje znaci ogranicavanje,odvajanje od boga,znaci ponovno bolno postajanje.Vratiti se u svemir znaci postati bog,ponistiti patnicko postojanje,znaci: prosiriti svoju dusu da bi mogla ponovo da obuhvati svemir.

[M4j4]

STEPSKI VUK:

Samo za ludake
Prosao je dan kao sto, eto, dani prolaze; nekako sam ga proveo; umereno prijatni, nekako podnosljivi, osrednji, mlaki dani bez narocitih briga, bez narocitih bolova, bez stvarne tuge, bez ocajanja; dani u kojima se cak i pitanje : nije li vec vreme da se prilikom brijanja izazove nesrecan slucaj- postavlja bez uzbudjenja i bez osecanja straha, vec realno i spokojno.
Ko je doziveo drukcije dane, one rdjave, s napadima kostobolje ili opake glavobolje, koje su se ugnezdile iza ocnih kapaka i satanski preobratile iz radosti u mucenje svaku delatnost ociju ili usiju, ili one dane duhovnog umiranja , pakosne dane unutrasnje praznine i ocajanja u koje nam se, usred razorene zemlje iscedjene od akcionarskih drustava, covecanstvo i tzv. kultura u svom laznom, prostacki supljem, vasarskom sjaju, na svakom koraku cereka kao neko sredstvo za povracanje, koncentrisano i do vrhunca nepodnosljivosti dovedeno u svom sopstvenom, bolesnom JA- ko je, dakle, doziveo takve paklene dane , taj je zadovoljan ovim normalnim, nepotpunim kao sto je ovaj danasnji; taj zahvalno sedi kraj tople peci i citajuci novine sa zahvalnoscu konstatuje da nije izbio nikakav rat, da u politici i ekonomici nije otkrivena nikakva krajnja podlost...(...) Lepo je to biti zadovoljan, ne osecati bol, lepi su ovi snosljivi,pritvorni dani u koje se ne usudjuju da kriknu ni bol ni naslada, u koje sve samo sapuce i sve se na prstima sunja. Ali sa mnom, nazalost, nije tako, ja tesko podnosim osecanje zadovoljstva, ono mi ubrzo postaje mrsko i odvratno, tako da, sav ocajan, moram da bezim u druge temperature, po mogucstvu pomocu naslade, a po potrebi i pomocu bola. Ako sam neko vreme proveo bez naslade i bola udisuci mlaku, bljutavu smeshu tzv. dobrih dana, tada u svojoj detinjastoj dusi osecam razmetljiv i kukavan jad, tako da liru zahvalnosti bacam sanjivom bogu zadovoljstva u sanjivo lice, i vise volim da u meni gori pravi satanski bol nego ova povoljna sobna temperatura. Tada u meni gori divlja zudnja za snaznim osecanjima, za dozivljajima, gori srdzba prema ovom ufitiljenom, plitkom, normiranom i sterilizovanom zivotu i besomucni prohtev da nesto razbijem u paramparcad, kao na primer neku veliku trgovacku kucu ili samoga sebe; da pocinim neku smelu glupost, da nekim postovanim idolima zavrnem shiju, da neke buntovne djake snabdem kartom za Hamburg. Jer od svega sam ipak najvise mrzeo,najvise se gnusao i proklinjao to stanje zadovoljstva, udobnost, taj negovani optimizam gradjana, to obilno i uspeshno odgajanje osrednjeg,prosecnog,normalnog...

---